Show Less
Restricted access

Slavische Geisteskultur: Ethnolinguistische und philologische Forschungen. Teil 2

Zum 90. Geburtstag von N.I. Tolstoj

Series:

Edited By Anatolij A. Alekseev, Nikolaj P. Antropov, Anna Kretschmer, Fedor B. Poljakov and Svetlana M. Tolstaja

Der zweite Band der Wiener Konferenz (2013) anlässlich des 90. Geburtstages von Nikita Il’ič Tolstoj († 1996) zur traditionellen Volkskultur und zur Sprachgeschichte der Slavia Orthodoxa, den beiden Hauptsträngen der Forschungsarbeit des bedeutenden Moskauer Philologen, enthält die sprachgeschichtlichen Beiträge seiner Kollegen, Mitarbeiter und Schüler. Die versammelten Beiträge dieses Bandes sind in slavischen Sprachen verfasst.


Второй том конференции в Вене (2013 г.), приуроченной к 90-летию со дня рождения Н. И. Толстого († 1996) и посвященной традиционной народной культуре славян и языковой истории Slavia Orthodoxa, двум главным направлениям исследований выдающегося московского фи- лолога, включает в себя работы его коллег, сотрудников и учеников по вопросам языковой истории.

Show Summary Details
Restricted access

Александар Милановић (Београд) & Исидора Бјелаковић (Нови Сад) - Толстојева периодизација и питање жанра

Extract

| 197 →

Александар Милановић (Београд) & Исидора Бјелаковић (Нови Сад)

Толстојева периодизација и питање жанра

1. Увод

Честа је методолошка примедба да свака периодизација, као покушај да се уреди језичка прошлост, гуши дијахроност и истиче синхроност, чиме се она апсолутизује. Примедба може бити примерена нарочито ако се анализирају промене у оквирима одређених епоха, тј. парцијално; на нивоу целине модела, тј. периодизације развоја читавог феномена, ова примедба мање важи, али јој никако не треба одбацивати основаност.

1.1. Познато је да је периодизацију спољашње историје српског књижевног језика, засновану на културнојезичким и социополитичким факторима, први предложио Б. Унбегаун, уочавајући три периода пре реформе В. Караџића:

„1. од 1690. до отприлике 1740. књижевни језик је српскословенски који наставља средњовековну традицију; 2. од 1740. до отприлике 1780. књижевни језик је рускословенски или славенизирани руски којем почињу да конкуришу славенизирани српски и, епизодично, књижевни руски; 3. током последњих двадесет година XVIII и почетком XIX века присуствујемо превази славенизираног и русифицираног српског као књижевног језика и покушајима да се он замени језиком сељака, лишеним свих црквенословенских елемената“ (Унбегаун 1995: 21).

Павле Ивић је исправно нагласио да руски аутор „запоставља чињеницу – иначе одлично познату Унбегауну – да су Срби и пре XVIII века имали свој књижевни језик, српскословенски, на којем је створена богата средњовековна књижевност“ (Ивић 1995: 11). Уз Унбегаунову поделу на три периода Ана Кречмер истиче да је „потврђују и резултати наших истраживања“ (Кречмер 2000: 545).

1.2. Специфичну периодизацију, условљену концепцијом издања Историје српског народа, понудио је и П. Ивић. Он је читаву историју српског језика, углавном књижевног, поделио на седам епоха у седам поглавља своје књиге, дајући следеће наслове:

„Почеци српског језика (до друге половине XII века); Доба Немањића (око 1170–1371) – узлет српске писмености и учвршћивање диглосије; Доба турских освајања ← 197 | 198 → (1371–1537) – и култура је жртва; Све српске земље под Турцима (1537–1699) – раздобље таворења писмености; Осамнаести век (1699–1804) – језички плурализам на врхунцу; Доба победе народног језика (1804–1878) и Епоха кристализације стандардног језика (1878–1918)“ (Ивић 1998: 347–348).

You are not authenticated to view the full text of this chapter or article.

This site requires a subscription or purchase to access the full text of books or journals.

Do you have any questions? Contact us.

Or login to access all content.