Show Less

An den Anfängen der serbischen Philologie- Na počecima srpske filologije

"Salo debeloga jera libo azbukoprotres</I> von Sava Mrkalj (1810-2010)- "Salo debeloga jera libo azbukoprotres</I> Save Mrkalja (1810-2010)

Series:

Edited By Gordana Ilic Markovic, Anna Kretschmer and Milos Okuka

Die Beiträge dieses Bandes befassen sich mit dem sogenannten Slawenoserbischen, der Schriftsprache der Serben im späten 18. und in den ersten Jahrzehnten des 19. Jahrhunderts, sowie mit dem Werk, Leben und Zeitalter des Sprachreformers Sava Mrkalj, dessen programmatischer Text Salo debeloga jera libo azbukoprotres vor 200 Jahren veröffentlicht wurde. In diesem Kontext werden verschiedene Aspekte der Epoche, ihres Kulturparadigmas und der damaligen Schriftsprache behandelt. Einen weiteren thematischen Strang stellen die Arbeiten dar, die sich mit der Poetik, Rhetorik und den literarischen Richtungen des serbischen Schrifttums beschäftigen. Ein dritter Schwerpunkt gilt der beginnenden philologischen Arbeit, deren Anliegen die Schaffung einer Schrift- und Literatursprache für das serbische Sozium war, das sich in dem Übergang von der alten Kulturtradition und dem Lebensparadigma der Orthodoxen Slavia hin in die europäische Neuzeit befand.

Prices

Show Summary Details
Restricted access

УВОДНА РИЈЕЧ ПРИРЕЂИВАЧА

Extract

Радови у овом зборнику заснивају се на рефератима одржаним 26. и 27. новембра 2010. године на међународном славистичком симпозијуму на Одсјеку за славистику Бечког универзитета. Симпозијум је био посвећен предвуковском периоду српске језичке и филолошке дјелатности која се у србистици и славистици обично назива славеносрпском. Славеносрпска писана традиција настала је код Срба који су се на- кон Велике сеобе настанили на просторима Хабзбуршке монархије. Као што је познато, Вук Караџић је био противник славеносрпске концепције српског књижевног језика. Након побједе његовог филолошког модела, славеносрпска писменост била је готово потиснута на маргину научног интересовања. Сматрало се да је она темељена на погрешним премисама и да је као таква била осуђена на неуспјех. Такво схватање, међутим, није било засновано на поузданим чињеницама које су добивене исцрпном анализом корпуса славеносрпских писаца. Након готово стољетне маргинализације славеносрпске писмености и културе, Александар Младеновић је шезде- сетих година прошлог вијека приступио научном истраживању ове писме- ности и, заједно са својим бројним сарадницима и сљедбеницима, успио је да је отргне забораву те да јој одреди значајно мјесто у историји српског књижевног језика и културе. Но, и поред видног напретка у тој научној области, ово благо српске језичке и културне историје остаје још увијек недовољно познато и истражено. Скуп у Бечу, одржан поводом 200-годишњице објављивања Сала де- белога јера либо азбукопротрес (Будим, 1810), програмског списа Саве Мркаља (1783–1833) – а у овом контексту посвећен и низу питања, појава и тема везаних за предвуковске и вуковске филолошке и културолошке кон- цепте – покушао је да донекле попуни празнине у нашем знању о језичким и културним збивањима код Срба у другој половини 18. и првој половини 18 Уводна риjеч приреħивача 19. вијека. У раду Скупа учествовали су стручњаци из више земаља – из Аустрије, Босне и Херцеговине, Хрватске, Италије, Њемачке и Србије. Мркaљевом доприносу српској култури посвећен је рад Милоша Окуке „На прагу нове епохе у српској филологији. Дјело Саве Мркаља (1783–1833)“. У њему је дат приказ различитих аспеката дјелатности овога српског полихистора – филозофа, филолога, књижевника. Главна пажња је посвећена Мркаљевом схватању о српском књижевном језику и његовој реформи ћирилице. Из другога угла Мркаљево дјело посматрају прилози Душана Иванића и Душана Маринковића. Они су посвећени књижевним и поетолошким аспектима Мркаљевог дјела. Код Иванића су то пјесничке односно поето- лошке полемике. Већ самим насловом „Мркаљеве пјесничке полемике / полемике о пјесништву“ аутор испољава принципијелну двојност присту- па темaтици. Иза тога стоји значајна појава у српској културној историји – полемике везане за ново пјесништво, његове форме, стилске фигуре, жанровске особине итд. Душан Маринковић у раду „Sava Mrkalj i aporije književne historiografije. Kako misliti Mrkalja danas?“ освјетљава рецепцију Мркаљевог дјела – схватања и интерпретације Мркаља како у историји српске књижевности тако и у наше вријеме. Реторичким елементима и стилским фигурама у Мркаљевом пјесништву посвећен је рад Младенка Саџака „Реторички елементи у пјесмама Саве Мркаља“, који у извјесном погледу кореспондира са Иванићевим радом. Мркаљевим језиком бави се Божо Ћорић у раду „О језику Мркаљевих филолошких радова“. Посебна пажња ту је посвећена Мркаљевим начели- ма и моделима творбе ријечи. Темељита анализа Маркаљевих филолош- ких радова показала је да су они написани тзв. славеносрпским језиком. Уз то, анализа лексике показала је Мркаљеве пуристичке тенденције, особито у терминологији. Рад Вирне Карлић „Sintaktičke osobine ,Sala debeloga jera libo azbu- koprotres‘ Save Mrkalja“ бави се језичким особинама Сала у ширем кон- тексту цјелокупне језичке ситуације у другој половини 18. и на почетку 19. вијека. И ова ауторица сматра да је језик Сала славеносрпски. У синтакси дјела заступљени су како српскословенске особине тако и особине барок- не синтаксе, као и форме живог говорног идиома. 19Уводна риjеч приреҕивача Фонолошком аспекту Мркаљеве дјелатности посвећен је рад Алек- сандра Милановића „Статус фонеме /џ/ у Мркаљевој реформи азбуке“. У центру пажње ту стоји статус ове фонеме у српском језику, за коју у Мркаљевом моделу нове српске ћирилице није била ни предвиђена одговарајућа графема. Разлог томе аутор види у Мркаљевом схватању српског књижевног језика, који не би требало да се темељи на руралном него на урбаном социолекту. Личности и судбини Саве Маркаља посвећени су радови Драге Рок- сандића и Гордане Илић Марковић. Роксандић у свом прилогу „Sava Mrkalj, zagrebački eminens“ наводи нове важне податке о загребачким школским годинама Саве Мркаља. Но ауторове интенције су много шире него корекција и употпуњавање Мркаљевог животописа. Он покушава да анализом глобaлног идеолошког и културолошког макроконтекста Загреба на почетку 19. вијека покаже могуће утицаје којима је Мркаљ био изло- жен током боравка у њему као учени крајишки Србин и члан Загребач- ке православне општине. На основу минуциозно истражених архивских података из разних културних средина Гордана Илић Марковић је у свом раду „Савва Мркаль / Mеrcail Sabbas – Merkaly Szabbas. Arhivalije o životu i smrti“ свестрано је освијетлила Мркаљев лик и животни пут, а посеб- но посљедње године његовог трагичног живота, које је реконструисала на основу разних архивалија, све до досад непознатог бечког погребног про- токола. Неколико радова учесника симпозијума посвећено је културолошком и језичком макроконтексту Мркаљевог доба. Злата Бојовић у свом раду „Епско песништво предромантизма између традиције и Новог доба“ ана- лизира епско песништво предромантизма, у којем се одсликавају и језичке реформе тога доба. Прилог Душка Певуље „Допринос Јована Суботића и Јована Ристића српској књижевној историји“ освјетљава доприносе ових двају значајних личности српске књижевне историје чијим је радовима за- почето систематско проучавање српске књижевности. Језику новина, новога жанра код Срба, посвећен је рад Исидоре Бје- лаковић „Језик новина код Срба крајем 18. и почетком 19. века“. Притом су анализирана три најстарија листа – Сербскија новини (1791–1792), Славеносербскија вједомости (1792–1794) и Новине србске (1813–1817) – 20 Уводна риjеч приреħивача и то према властитом ауторкином моделу којим су обухваћени како линг- вистички тако и социолингвистички фактори. Књижевном терминологијом код славеносрпских писаца бави се рад Гордане Штасни „Књижевни термини у посрбицама од Орфелина до Ву- ка“. Истраживање је засновано на грађи рјечника Велимира Михајловића Посрбице од Орфелина до Вука. Рад Марије Митровић „Dimitrije Vladisavljević i problem jezika u srpskim školama u Trstu 19. veka“ посвећен је школству тога доба, представљеном кроз рад и дјеловање илирске (српске) школе у Трсту. Притом се у центру пажње налази личност Димитрија Владисављевића, учитеља и аутора раз- них школских приручника. Контрастивни културолошки приступ Мркаљевом дјелу представљен је у раду Марка Штегера (Marc Stegherr) „Sava Mrkalj und der serbische Diskurs über die Kosovo-Tradition. Zwei Paradigmenwechsel der serbischen Kulturgeschichte“, који у контексту Мркаља и цркве види паралеле са српским дискурсом о значењу косовског мита послије Првог свјетског рата. Оба рада Ане Кречмер (Anna Kretschmer) – „Slawenoserbisch als Phänomen der serbischen Sprach- und Kulturgeschichte und der Slavia Orthodoxa“ и „Šta bi bilo da nije bilo Vuka?“ – посвећена су феномену славе- носрпске писмености, њеним језичким моделима, њеном развоју и њеној интерпретацији у србистици од Вука Караџића до данас. Библиографија коју је састaвила Гордана Илић Марковић даје исцрпан преглед објављених радова Саве Мркаља током двају стољећа, тј. од првих издања до данас, и радова посвећених Мркаљевом животу и стваралаштву, те постојећу архивску грађу. Током рада симпозијума показано је велико интересовање науч- не и стручне јавности за славеносрпско доба код Срба. Надамо се да ће овај симпозијум и зборник радова који презентујемо јавности дати нове потицаје за истраживања и упознавања овога значајног периода српске културне историје. Беч, јуни 2012. Ана Кречмер Гордана Илић Марковић Милош Окука

You are not authenticated to view the full text of this chapter or article.

This site requires a subscription or purchase to access the full text of books or journals.

Do you have any questions? Contact us.

Or login to access all content.