Show Less

An den Anfängen der serbischen Philologie- Na počecima srpske filologije

"Salo debeloga jera libo azbukoprotres</I> von Sava Mrkalj (1810-2010)- "Salo debeloga jera libo azbukoprotres</I> Save Mrkalja (1810-2010)

Series:

Edited By Gordana Ilic Markovic, Anna Kretschmer and Milos Okuka

Die Beiträge dieses Bandes befassen sich mit dem sogenannten Slawenoserbischen, der Schriftsprache der Serben im späten 18. und in den ersten Jahrzehnten des 19. Jahrhunderts, sowie mit dem Werk, Leben und Zeitalter des Sprachreformers Sava Mrkalj, dessen programmatischer Text Salo debeloga jera libo azbukoprotres vor 200 Jahren veröffentlicht wurde. In diesem Kontext werden verschiedene Aspekte der Epoche, ihres Kulturparadigmas und der damaligen Schriftsprache behandelt. Einen weiteren thematischen Strang stellen die Arbeiten dar, die sich mit der Poetik, Rhetorik und den literarischen Richtungen des serbischen Schrifttums beschäftigen. Ein dritter Schwerpunkt gilt der beginnenden philologischen Arbeit, deren Anliegen die Schaffung einer Schrift- und Literatursprache für das serbische Sozium war, das sich in dem Übergang von der alten Kulturtradition und dem Lebensparadigma der Orthodoxen Slavia hin in die europäische Neuzeit befand.

Prices

Show Summary Details
Restricted access

ИСИДОРА БЈЕЛАКОВИЋ (НОВИ САД) JЕЗИК НОВИНА КОД СРБАКРАЈЕМ XVIII И ПОЧЕТКОМ XIX ВЕКА

Extract

ИСИДОРА БЈЕЛАКОВИЋ (НОВИ САД) JЕЗИК НОВИНА КОД СРБА КРАЈЕМ XVIII И ПОЧЕТКОМ XIX ВЕКА 1. Уводне напомене У досадашњим истраживањима књижевнојезичких идиома предвуковске епохе доминантна је била тзв. статистичка метода, или метода упитника, која је подразумевала бележење и анализу одно- са дистинктивних руско-словенских, руских књижевних и српских народних елемената једног текста, пре свега на графијском, орто- графском, фонолошком, морфолошком и, делимично, лексичком и синтаксичком нивоу.1 Овај метод искључиво је лингвистички те подразумева анализу језичких елемената, при чему се из вида че- сто губи концепција комплетног анализираног текста. Друга мето- да, лингвистика текста, која је примењена у овом раду, у сферу свог интересовања и анализе поставља, поред језика, врсту текста, његову интенцију – намену, његовог аутора и целокупни културолошки кон- текст (Kuna 1970; Бошков и Пипер 1981; Милановић 2000). Предмет овог рада јесте језичка анализа новинарског дискур- са вести у периоду од 1791. до 1817, при чему је посебна пажња обраћена на то у којој су мери саставни елементи вести (1. учесник догађаја о којем се извештава, 2. место и 3. време када се догађај реализовао, 4. сама акција, дешавање и 5. начин на који се реализо- вао тај догађај) утицали на избор језичког идиома (народног, с једне стране, и рускословенског и руског, с друге). Корпус за анализу представљали су текстови из следећих нови- на: 1 Родоначелник ове методе био је проф. Александар Младеновић и њоме су се служили бројни аутори приликом анализе језика појединих писаца предву- ковске епохе (Младеновић 1964; 1969; 1969а; 1989; Албин 1968; Кашић 1968; Јерковић 1972; Јерковић 1976; Херити 1983; Суботић 1989). 50 ИсИдора БjелаковИħ 1. Сербскїѧ повседневныѧ Новины. Въ Вїенни. 1791. Фототип- ско издање Матице српске из 1963.г.2 2. Славенно-сербскїя вѣдомости посвященни роду и священ- ству отъ Стефана Новаковичъ дворскаго агента. Въ Вѣннѣ. 1792, 1793.3 3. Новине сербске изь царствующега града Вїенне. 1813, 1814, 1815, 1816, 1817. Фототипско издање Матице српске из 1964. Због ограничености у погледу обима рада, у сваком часопису, за сваку годину анализирана је по једна месечна вест како би се могао уочити континуитет у развоју новинарског дискурса вести с обзи- ром на његову језичку структуру. Анализирани су они текстови који представљају праву вест, дакле они у којима истовремено може да се уочи већина наведених елемената новинарског дискурса, док језик уводних напомена, писама, објашњења различитих појмова, живота познатих личности, објава, указа и сл. није представљао део анали- зиране грађе. У ранијим истраживањима језика наведених новина истиче се како је од Сербскија новина и Славеносербскија вједомости до Новина сербских језик еволуирао ка народном, те Скерлић (1966: 24) каже: „између Сербскїѧ Новины из 1792. и Славенно-сербскїя 2 Оснивач ових новина био је Цинцар Маркидес Пуљо. Он је, наиме, у Бечу 1790. почео да издаје грчке новине, а затим је 14.3.1791. покренуо и лист намењен Србима, уређиван по узору на тадашње Wiener Zeitung, Сербскїѧ повседневныѧ Новины. Због слабог одзива лист је престао да излази 30.12.1792. (Албин 1968: 1; Албин 1972: 13). 3 Стефан Новаковић, бивши секретар митрополије у Сремским Карловцима и, у то време, српски придворни агент у Бечу, откупио је 1792. Курцбекову штампарију, заједно са материјалом, стовариштем књига. У наредне четири године, будући да је само за тај период откупио привилегије штампања књига и на српском језику, он је одштампао 67 књига, али и основао и штампао Славенно-сербскїя вѣдомости. Овај лист није доживео успех и, финансијски скрхан, Новаковић бива принуђен да прода штампарију кардиналу Баћанију, који ће је уступити Будимпештанском универзитету. Поред Новаковића тек- стове новина приређивали су и други сарадници, попут С. Рајића (Албин 1968: 2–4). Језик ових новина, применом методе упитника, анализирао је Алексан- дар Албин (1968). 51JезИк новИна код срБа краjem XVIII И почетком XX века вѣдомости из 1793. и 1794. с једне стране, и Новина сербскихъ из 1813. с друге стране, у садржини и у начину уређивања нема веће разлике, иако их деле готово две деценије. Велики напредак који је учињен јесте у језику: Новине Сербске писане су знатно бољим српским језиком но ранији публицистички покушаји српски.“4 Анализа Сербскїѧ повседневныѧ Новины показује да су оне писа- не „мешавином различитих језичких слојева, српскословенског, ру- скословенског и нарочито народног“ (Албин 1972: 13), дакле, оним језичким идиомом који је у науци познат као славеносрпски језик.5 У језичкој студији, посвећеној анализи језика листа Славенно-сербскїя вѣдомости (Албин 1968) истиче се, такође, да „у језику наших новина, на фонолошком, морфолошком и синтаксичком плану на- лазимо мешања језичких слојева, то јест српскословенских, рускос- ловенских, шумадијско-војвођанских и народних (општих) српских црта“ (Албин 1968: 107) и закључује: Сваки славеносербски писац /.../ „украсио“ је народни језик према свом укусу, који се, неизбежно, мењао у сваком раду. Исто стање запажа се у нашем листу, зато се не могу пронаћи основни принципи за спајање или комбиновање раније поменутих језичких слојева: не само да има мешања разнородних елемената у појединим реченицама или параграфима, већ и у појединим речима. Мада на први поглед изгледа да ова језичка варијација зависи од саме тематике, другим речима, да су рускословенски елементи уочљивији тамо где се ради о државним или црквеним догађајима као, 4 Сам уредник листа Сербскїѧ повседневныѧ Новины (1791) у уводу каже: Сочиnителѣм сихъ Сербскихъ nовиnахъ Ѿ пристоиnїѧ власти nаложено єсть, будущїѧ nовиnи nа просто Славеnо сербскомъ Ѩзицѣ сочиnѧвати, какω бы всѧкаго чина и достоиnства лица таковїѧ разумѣти моглы (СН 14.3.1791: 6); Кромѣ Книга Школски, Церковни ... коесамъ едно започео печатати ... есамъ отъ Цесаро-Кралевскаго и Апостолскаго величества нашего всеблагоутробна- го Монарха дозволенїе получїо, Новине ... писати и издавати, да бы преко ни, ово вкусъ у читаню кодъ Славенно: сербскаго народа болше возбудїо, овоже пакъ дао Нѣму прилику на своме матернѣмъ Езыку сва достопамятна времен- на дѣла и случаи цѣлаго свѣта, а наипаче ове части у коеи мы живимо, читати, познавати и на свою корысть употреблявати (СВ 1791, обявленїе). 5 Под славеносрпским језиком подразумева се онај језички идиом који пред- ставља својеврсну мешавину рускословенског, руског књижевног, српског народног језика тога времена (па чак и срспкословенског) на свим нивоима језичке структуре (Ивић 1998: 134). 52 ИсИдора БjелаковИħ на пример, крунисањима, крштењима, погребима итд., а народне српско- хрватске црте преовлађују кад се пише о свакодневним стварима, мора се нагласити да није увек тако, јер има доста случајева где се не испољава такво разликовање слојева. Поред тога, у случајевима где се запажа таква тенденција увек се налази много изузетака, то јест, елемената из других слојева. Примери сегмената текста где се употребљава само рускословен- ски или, још ређе, народни језик врло су ретки у нашем материјалу (Ал- бин 1968: 112–113). Новине сербске, које је покренуо Димитрије Давидовић у Бечу, писане су „понародњеним славеносрпским језиком“ (Милановић 2000: 287), тј. оним језичким идиомом који је у науци познат под именом доситејевски тип језика.6 2. Aнализа Стилско-структурна специфичност савременог новинарског дискурса вести, која подразумева постојање тзв. обрнуте пирамиде (inverted pyramid) са најважнијим чињеницама при врху и са оним мање важним у самом телу веси (body) развијала се постепено и то- ком дужег временског периода (Aggarwal 2006: 85). Посматрано из савремене перспективе у структури вести уочава се неколико елеме- ната: наслов, поднаслов и глава вести (lead), чија је основна функција привлачење пажње читаоца, и тело вести (body) (Aggarwal 2006: 85). С друге стране, семантички посматрано, релевантни информа- тивни чланови савременог новинарског дискурса вести, који исто- времено могу бити и у наслову, поднаслову, глави и телу вести, јесу практично одговори на следећа питања: Шта? (природа догађаја), Ко? (идентификација актаната), Где? (идентификација места), Када? (идентификација времена), Како? (утврђивање околности 6 Овим се термином, поред термина „народни језик“ (Младеновић 1969а; Ивић 1998: 141; Унбегаун 1995: 71), „нижи слој славеносрпског“ (Грицкат 1987: 112) и сл. у науци означава тип језика чија је основа била српска „народна“ са присуством елемената, на лексичком плану, рускословенске провенијенције, тзв. славенизама (Суботић 2004: 164). Познато је да су се овим језичким идио- мом, који је добио име по свом родоначелнику Доситеју Обрадовићу, служили војвођански писци и Вукови савременици прве половине 19. века (Суботић 2004: 182). 53JезИк новИна код срБа краjem XVIII И почетком XX века реализације догађаја) и Зашто? (идентификација узрока) (Aggarwal 2006: 85).7 У овом раду је управо, с обзиром на прва четири пара- метра, анализиран језик главе листа и вести у периоду од 1791. до 1817.8 Посебна пажња посвећена је и анализи језика назива новина. 2.1. Назив новина, глава листа, наслов, поднаслов и глава вести (lead) 2.1.1. Називи новина.9 Док су у називима листова из 18. века доминантни рускосло- венски елементи, попут групе /ер/ као континуанта прасловенског примарног палаталног вокалног /р/, наставка у номинативу множи- не именичке *а промене ж. р. -ы, и придевске промене ж. рода -ія, чување морфемске границе код глаголских именица: СЕРБСКІЯ ПОВСЕДNЕВNІЯ NОВИNЫ (СН 14.3.1791: 1); СЛАВЕННО-СЕРБСКЇЯ ВѢДОМОСТИ. Съ Це- саро-Кралевскимъ благоутробнымъ дозволенїем (28.12.1792), дотле у називу листа из 19. века (1813–1815) преовлађују црте из српског народног језика – наставак -е у номинативу множине именичке и придевске промене женског рода и у генитиву једнине именице жен- ског рода на -а, наставак -ега у генитиву једнине придевске промене 7 У енглеској литератури обично се наведена структура вести означава као 5W и 1Н (WHO?, WHEN?, WHERE? WHAT? WHY? HOW?) (Aggarwal 2006: 85; Petersen 2006: 90–92). 8 Будући да се информација о узроку неког догађаја у ексцерпираној грађи даје врло ретко, овај елемент вести није овом приликом анализиран. 9 За разлику од листа Сербскїѧ повседневныѧ Новины (1791), у којем је назив новина писан грађанском ћирилицом: Съ ц.к. всевысочеишымъ дозволеніемъ. СЕРБСКІЯ ПОВСЕДNЕВNІЯ NОВИNЫ (СН 14.3.1791: 1); а наслов и тело вести црквеном, на пример: ВЪ ВИЄNNИ ПѦТОКЪ 14. МАРТА 179І. (СН 14.3.1791: 1), у листовима Славенно-сербскїя вѣдомости (1792, 1793) и Но- вине сербске (1813–1817) у употреби је искључиво грађанска ћирилица: СЛАВЕННО-СЕРБСКЇЯ ВѢДОМОСТИ. Съ Цесаро-Кралевскимъ благоутроб- нымъ дозволенїем (28.12.1792)...

You are not authenticated to view the full text of this chapter or article.

This site requires a subscription or purchase to access the full text of books or journals.

Do you have any questions? Contact us.

Or login to access all content.