Show Less
Restricted access

Slavische Geisteskultur: Ethnolinguistische und philologische Forschungen. Teil 2

Zum 90. Geburtstag von N.I. Tolstoj

Series:

Edited By Anatolij A. Alekseev, Nikolaj P. Antropov, Anna Kretschmer, Fedor B. Poljakov and Svetlana M. Tolstaja

Der zweite Band der Wiener Konferenz (2013) anlässlich des 90. Geburtstages von Nikita Il’ič Tolstoj († 1996) zur traditionellen Volkskultur und zur Sprachgeschichte der Slavia Orthodoxa, den beiden Hauptsträngen der Forschungsarbeit des bedeutenden Moskauer Philologen, enthält die sprachgeschichtlichen Beiträge seiner Kollegen, Mitarbeiter und Schüler. Die versammelten Beiträge dieses Bandes sind in slavischen Sprachen verfasst.


Второй том конференции в Вене (2013 г.), приуроченной к 90-летию со дня рождения Н. И. Толстого († 1996) и посвященной традиционной народной культуре славян и языковой истории Slavia Orthodoxa, двум главным направлениям исследований выдающегося московского фи- лолога, включает в себя работы его коллег, сотрудников и учеников по вопросам языковой истории.

Show Summary Details
Restricted access

Гордана Штасни (Нови Сад) - Mотивационе базе у мeдицинским терминима

Extract

| 267 →

Гордана Штасни (Нови Сад)

Mотивационе базе у мeдицинским терминима1

1. Увод

Медицинска терминологија почела се стварати још у средњем веку превођењем медицинских списа са грчког и латинског језика и развијала се углавном у континуитету. Катић наводи да:

„У периоду од 12. до 14. века у нашој терминологији преовлађују домаћи називи, у 14. веку доста често се срећу непреведени грчки термини, док у 16. веку доминирају наши или србизирани латински називи. Међутим, развој наше медицине, као и културе уопште, бива прекинут турским освајањима те она, наредна три века остаје непромењена, на оном научном нивоу који је владао у медицини западне Европе 14. и 15. века” (Катић 1987: 4).

У раду је, с намером да се сагледају деривационо-семантичке особине јединица у домену медицинске терминологије, па и континуитет у њеном развоју, анализиран лексички материјал заступљен у Терминолошком речнику српске средњовековне медицине (Катић 1987) и у Грађи за речник страних речи у предвуковском периоду (Михајловић 1972–1974). На основу одабраних извора могуће је пратити укључивање лексике страног порекла у медицински терминосистем, с једне, али и присуство јединица домаћег порекла, с друге стране, што је допуњено увидом у лексички материјал Посрбица од Орфелина до Вука (Михајловић 1982–1984).

Поменутим изворима илуструје се и процес стандардизације медицинске терминологије, који је динамичног карактера с обзиром на то да је овај систем отвореног типа и да је уплив нових речи сталан процес, који, нужно, захтева интервенције на нормативном плану (исп. D. Šipka 1998: 59).2 Међутим, општи ← 267 | 268 → услови за стандардизацију стечени су још у средњем веку када је утемељена медицинскa терминологијa која је праћена истим процесима – позајмљивањем и превођењем грчких и латинских извора о биолошко-медицинским питањима (из биологије, хигијене, исхране, фармакотерапије, интерне медицине и др.), уз постојање домаће и србизиране лексике.

2. Лексичка микропоља у медицинској терминологији

Приказ лексичког састава медицинске терминологије заснован је на диференцијацији тематских подсистема према, донекле модификованој, теорији семантичких микропоља Никите Иљича Толстоја (Толстой 1963, 1966).3

You are not authenticated to view the full text of this chapter or article.

This site requires a subscription or purchase to access the full text of books or journals.

Do you have any questions? Contact us.

Or login to access all content.