Loading...

Topical Problems of Studying the Modern Slavics: Language, Translation, Literature, Culture, History / Актуальные проблемы исследования современной славистики: язык, перевод, литература, культура, история

by Svitlana Ivanivna Terekhova (Volume editor) Katarina Begovic (Volume editor) Olga Saprikina (Volume editor) Snezana Popovic (Volume editor)
©2025 Edited Collection 290 Pages

Summary

The present collective monograph contains the newest results of research in modern linguistics, translatology, literature studies, culture and history conducted by the leading scientists. Different aspects of studies of language facts in diachrony and synchrony. Special attention is given to the topical problems of the problems of literary borrowings, there were described specific features of a historical drama, lingual peculiarities of the Carpatho-Russians’ periodicals. There were characterized the Serbian historical phraseology, the written norms of the bookish Bulgarian, the problems of Slavic anthroponymy, language and culture text-in-text analyses, the problems of Russian-Polish lexicography, interference, functional bilingual culture in literature, paronymy, lingual and cultural aspects of the subject category, multi-paradigmal approach in translator’s text analyses, the Russian translations of speeches of Pope, the Slavic vector of the culturological and educational initiative group named after St. Ludmila, the problems of cross-cultural competence of the Slavic speakers, etc.

Table Of Contents

  • Крышка
  • Титульный лист
  • Страница авторских прав
  • ОГЛАВЛЕНИЕ
  • ПРЕДИСЛОВИЕ
  • FOREWORD
  • ЧАСТЬ 1. СЛАВИСТИЧЕСКОЕ ЛИТЕРАТУРОВЕДЕНИЕ: ИСТОРИЯ ДРАМЫ, ПРОЗА, ЗАИМСТВОВАНИЯ
  • ГЛАВА 1.1. ЗАИМСТВОВАНИЯ И ЛИТЕРАТУРНЫЕ КРАЖИ В РУССКОЙ ЛИТЕРАТУРЕ XVIII ВЕКА (ВАРДА АННА)
  • 1.1.1. Введение
  • 1.1.2. Ф. Прокопович о подражании и плагиате
  • 1.1.3. М. Ломоносов и имитационная практика
  • 1.1.4. А. Сумароков о подражании
  • 1.1.5. Высказывания писателей по поводу подражания в предисловиях и введениях к произведениям XVIII в
  • 1.1.6. Выводы
  • ГЛАВА 1.2. ГОСПОЂА АЈНШТАЈН СНЕЖАНЕ ГЊИДИЋ И АЈНШТАЈНОВА ЖЕНА ПЕТРА ПАВЛАЦА КАО ПРИМЕРИ ПРЕИСПИТИВАЊА ИСТОРИЈСКЕ СТВАРНОСТИ (МАРИЋ АНА)
  • 1.2.1. Увод
  • 1.2.2. Структура драма Госпођа Ајнштајн С. Гњидић и Ајнштајнова жена П. Павлаца
  • 1.2.3. Лик Милеве Ајнштајн
  • 1.2.4. Закључци
  • ГЛАВА 1.3. ZOBRAZENÍ ŠTĚSTÍ V LÁGROVÝCH PRÓZÁCH ČESKÝCH SPISOVATELŮ (WALKOVÁ DENISA)
  • 1.3.1. Úvod
  • 1.3.2. Vymezení termínu lágrová próza
  • 1.3.3. Pocit štěstí
  • 1.3.4. Štěstí v lágrové próze českých spisovatelů
  • 1.3.5. Optimista Jiří Stránský
  • 1.3.6. Věčný outsider Karel Pecka
  • 1.3.7. Dobrodruh Jiří Mucha
  • 1.3.8. Žena určená k likvidaci Dagmar Šimková
  • 1.3.9. Závěr
  • БИБЛИОГРАФИЯЧАСТЬ 1. СЛАВИСТИЧЕСКОЕ ЛИТЕРАТУРОВЕДЕНИЕ: ИСТОРИЯ ДРАМЫ, ПРОЗА, ЗАИМСТВОВАНИЯ
  • Глава 1.1. Заимствования и литературные кражи в русской литературе XVIII века
  • Глава 1.2. Госпођа Ајнштајн Снежане Гњидић и Ајнштајнова жена Петра Павлаца као примери преиспитивања историјске стварности
  • Глава 1.3. Zobrazení štěstí v lágrových prózách Českých spisovatelů
  • ЧАСТЬ 2. ЛИНГВИСТИКА: ЛЕКСИКОГРАФИЯ, ИСТОРИЧЕСКАЯ ФРАЗЕОЛОГИЯ, НОРМЫ, ИНТЕРТЕКСТУАЛЬНОСТЬ, ТЕКСТ
  • ГЛАВА 2.1. ВЛИЯНИЕТО НА ФАКТОРА ОБРАЗОВАНИЕ ВЪРХУ ВЛАДЕЕНЕТО НА ПИСМЕНИ НОРМИ НА КНИЖОВНИЯ БЪЛГАРСКИ ЕЗИК (АЛЕКСОВА КРАСИМИРА, ЦОНЕВ РАДОСЛАВ)
  • 2.1.1. Въведение
  • 2.1.2. Резултати от анкетата и коментари на данните. Анкетата и статистическите анализи
  • 2.1.3. Анализ на резултатите
  • 2.1.4. Oбобщения
  • ГЛАВА 2.2. ИСТОРИЈСКА ФРАЗЕОЛОГИЈА И СРБИСТИКА ‒ МЕТОДЕ, МОГУЋНОСТИ, ПЕРСПЕКТИВЕ (БЕГОВИЋ КАТАРИНА)
  • 2.2.1. Увод
  • 2.2.2. Историјска фразеологија и основна јединица изучавања
  • 2.2.3. Историјска фразеологија и њен теоријско-методолошки апарат
  • 2.2.4. Историјска фразеологија и србистика ‒ изазови корпуса
  • 2.2.5. Посебан значај српског материјала за псл. реконструкцију
  • 2.2.6. Перспективе савремене и историјске фразеологије у србистици
  • 2.2.7. Закључна разматрања
  • ГЛАВА 2.3. ЛИНГВОКУЛЬТУРОЛОГИЧЕСКИЙ АНАЛИЗ ТЕКСТА В ТЕКСТЕ (НА МАТЕРИАЛЕ ПРОИЗВЕДЕНИЙ МИХАИЛА ЗОЩЕНКО) (ВЕЖБИНСКИ ЯРОСЛАВ)
  • 2.3.1. Методологические предпосылки
  • 2.3.2. Сущность ретроспективного приема и его стилистическая значимость
  • 2.3.3. «Русская Правда» в сопоставлении с языком Зощенко
  • 2.3.4. Итоговые замечания
  • ГЛАВА 2.4. ANTROPONIMIA KRAJNY POŁUDNIOWO-WSCHODNIEJ W UJĘCIU DIACHRONICZNYM – ONOMASTYCZNY PROJEKT BADAWCZY (DUSZYŃSKI-KARABASZ HENRYK)
  • 2.4.1. Wprowadzenie
  • 2.4.2. Krajna jako terytorium pograniczne
  • 2.4.3. Krajna południowo-wschodnia jako region wielokulturowy
  • 2.4.4. Krajna w badaniach historyków i językoznawców
  • 2.4.5. Antroponimia Krajny południowo-wschodniej – stan badań
  • 2.4.6. Antroponimia Krajny południowo-wschodniej – perspektywy badawcze
  • 2.4.7. Wnioski
  • ГЛАВА 2.5. INTERTEKSTUALNOŚĆ WE WSPÓŁCZESNYCH РOLSKICH MEMACH INTERNETOWYCH (DZIADOSZ DOROTA)
  • 2.5.1. Wprowadzenie
  • 2.5.2. Memy z bezpośrednim lub pośrednim odniesieniem do tekstów kultury
  • 2.5.3. Memy wykorzystujące obraz intertekstualny
  • 2.5.4. Podsumowanie
  • ГЛАВА 2.6. ОТБОР ЛЕКСЕМ ДЛЯ УЧЕБНОГО ТЕМАТИЧЕСКОГО СЛОВАРЯ РУССКО-ПОЛЬСКИХ ЛЕКСИЧЕСКИХ ПАРАЛЛЕЛЕЙ (КОЗДРА МИХАЛ)
  • 2.6.1. Введение
  • 2.6.2. Цель и методология
  • 2.6.3. Учебный словарь русско-польских лексических параллелей
  • 2.6.4. Основные принципы отбора лексических единиц
  • 2.6.5. Выводы и перспективы
  • ГЛАВА 2.7. МЕЖЪЯЗЫКОВАЯ ИНТЕРФЕРЕНЦИЯ В АСПЕКТЕ ЯЗЫКОВОЙ КАРТИНЫ МИРА (ЛОИКОВА-НАСЕНКО ТАТЬЯНА Х.)
  • 2.7.1. Введение
  • 2.7.2. Интерференция в конструкциях с глаголом быть
  • 2.7.3. Интерференция в конструкциях с предикативом нет
  • 2.7.4. Интерференция в конструкциях с числительными два, три, четыре
  • 2.7.5. Интерференция в конструкциях с переходным глаголом
  • 2.7.6. Интерференция в конструкциях с глаголом путешествовать
  • 2.7.7. Интерференция в конструкциях с неопределенными местоимениями и местоименными наречиями
  • 2.7.8. Интерференция во фразеологизированных выражениях
  • 2.7.9. Выводы
  • ГЛАВА 2.8. ЯЗЫКОВЫЕ ОСОБЕННОСТИ КАРПАТОРУСИНСКИХ ПЕРИОДИЧЕСКИХ ИЗДАНИЙ XIX ВЕКА (ЛЯВИНЕЦ-УГРИН МАРИАННА А.)
  • 2.8.1. Введение
  • 2.8.2. У истоков карпаторусинской журналистики
  • 2.8.3. «Церковная газета въ пользу восточно-каѳолической церкви, соединенной съ римскимъ патріаршескимъ престоломъ»
  • 2.8.4. «Церковный Вѣстникъ длѧ русиновъ Австрійской державы»
  • 2.8.5. «Духовно-литературный журналъ Листокъ»
  • 2.8.6. Выводы
  • ГЛАВА 2.9. ПАРОНИМИЈСКЕ ВЕЗЕ ПРИДЕВА СА СУФИКСОМ -АСТ (НИКОЛИЋ ВЕСНА)
  • 2.9.1. Уводна разматрања
  • 2.9.2. Паронимија у несловенској литератури
  • 2.9.3. Паронимија у славистичкој литератури
  • 2.9.4. Паронимија у јужнословенској литератури
  • 2.9.5. Проблеми класификације паронима
  • 2.9.6. Паронимијске везе придева изведених суфиксом -аст
  • 2.9.7. Класификација паронимских парова придева изведених суфиксима -аст и -ав и -аст и -ат
  • 2.9.8. Закључна разматрања
  • ГЛАВА 2.10. О КАТЕГОРИИ ПОДЛЕЖАЩЕГО И ЕЕ ДИНАМИЧЕСКИХ ИЗМЕНЕНИЯХ В СОВРЕМЕННОМ РУССКОМ И ВЕНГЕРСКОМ ЯЗЫКАХ (OROSZ ÁRPÁD)
  • 2.10.1. Введение. Cинтаксическая категория подлежащего
  • 2.10.2. Подлежащее и строй языка
  • 2.10.3. Подлежащее и страдательные структуры
  • 2.10.4. Действительные и страдательные значения и формы
  • 2.10.5. Различные лексические ограничения подлежащего в разных языках
  • 2.10.6. Топиковые и подлежащно-сказуемые языки
  • 2.10.7. Объяснение с позиции ареальной лингвистики
  • 2.10.8. Синтез объяснений
  • 2.10.9. Выводы
  • ГЛАВА 2.11. МОНОКОЛОКАБИЛНЕ РИЈЕЧИ У СРПСКОМ ЈЕЗИКУ (ПОПОВИЋ СНЕЖАНА)
  • 2.11.1. Увод
  • 2.11.2. Појам моноколокабилности
  • 2.11.3. Моноколокабилне ријечи и електронски корпуси језика
  • 2.11.4. Моноколокабилне ријечи у српском језику
  • 2.11.5. Закључак
  • БИБЛИОГРАФИЯЧАСТЬ 2. ЛИНГВИСТИКА: ЛЕКСИКОГРАФИЯ, ИСТОРИЧЕСКАЯ ФРАЗЕОЛОГИЯ, НОРМЫ, ИНТЕРТЕКСТУАЛЬНОСТЬ, ТЕКСТ
  • Глава 2.1. Влиянието на фактора образование върху владеенето на писмени норми на книжовния български език
  • Глава 2.2. Историјска фразеологија и србистика ‒ методе, могућности, перспективе
  • Глава 2.3. Лингвокультурологический анализ текста в тексте (на материале произведений Михаила Зощенко)
  • Глава 2.4. Antroponimia krajny południowo-wschodniej w ujęciu diachronicznym – onomastyczny projekt badawczy
  • Глава 2.5. Intertekstualność we współczesnych Polskich memach internetowych
  • Глава 2.6. Отбор лексем для учебного тематического словаря русско-польских лексических параллелей
  • Глава 2.7. Межъязыковая интерференция в аспекте языковой картины мира
  • Глава 2.8. Языковые особенности периодических карпаторусинских изданий XIX века
  • Глава 2.9. Паронимијске везе придева са суфиксом -аст
  • Глава 2.10. О категории подлежащего и ее динамических изменениях в современном русском и венгерском языках
  • Глава 2.11. Моноколокабилне ријечи у српском језику
  • ЧАСТЬ 3. ПЕРЕВОДОВЕДЕНИЕ: ПОЛИПАРАДИГМАЛЬНОСТЬ, ТРАДИЦИИ И НОВАТОРСТВО
  • ГЛАВА 3.1. ПЕРЕКЛАДАЦЬКИЙ АНАЛІЗ ТЕКСТУ У СВІТЛІ ТЕОРІЇ ПОЛІПАРАДИГМАЛЬНОСТІ (ТЕРЕХОВА СВІТЛАНА І.)
  • 3.1.1. Вступ
  • 3.1.2. Теорія поліпарадигмальності: гносеологічне й онтологічне розуміння поліпарадигмальності
  • 3.1.3. Моделі перекладацького аналізу тексту у сучасному перекладознавстві
  • 3.1.4. Структура комплексного, зіставного поліпарадигмального перекладацького аналізу тексту та його переваги
  • 3.1.5. Висновки
  • ГЛАВА 3.2. ENCYKLIKI PAPIEŻA BENEDYKTA XVI (JOSEPHA RATZINGERA) W PRZEKŁADZIE NA JĘZYK ROSYJSKI – MIĘDZY TRADYCJĄ A MODERNIZACJĄ (WIDEŁ-IGNASZCZAK MAŁGORZATA)
  • 3.2.1. Wstęp
  • 3.2.2. Gatunek encykliki w tłumaczeniu – między tradycją a modernizacją
  • 3.2.3. Encykliki papieża Benedykta XVI (Josepha Ratzingera) – ogólna charakterystyka
  • 3.2.4. Kwestia przekładu realiów katolickich dla rosyjskojęzycznego odbiorcy – domestykacja i forenizacja
  • 3.2.5. Wnioski
  • БИБЛИОГРАФИЯЧАСТЬ 3. ПЕРЕВОДОВЕДЕНИЕ: ПОЛИПАРАДИГМАЛЬНОСТЬ, ТРАДИЦИИ И НОВАТОРСТВО
  • Глава 3.1. Перекладацький аналіз тексту у світлі теорії поліпарадигмальності
  • Глава 3.2. Encykliki papieża Benedykta XVI (Josepha Ratzingera) w przekładzie na język Rosyjski – między tradycją a modernizacją
  • ЧАСТЬ 4. ИСТОРИЯ И КУЛЬТУРА: МЕЖКУЛЬТУРНАЯ КОМПЕТЕНЦИЯ, ОНИМЫ, ОБРАЗОВАТЕЛЬНАЯ ДЕЯТЕЛЬНОСТЬ
  • ГЛАВА 4.1. ЛЕКСИКОЛОГИЈА У ОБРАЗОВНИМ КУРИКУЛУМИМА СЛОВЕНСКИХ ЗЕМАЉА (КОМПАРАТИВНИ ПРИСТУП) (ИЛИЋ ВАЛЕНТИНА)
  • 4.1.1. Увод
  • 4.1.2. Појам полисемије (вишезначности)
  • 4.1.3. Редослед механизама полисемије
  • 4.1.4. Појмови антонимије и синонимије
  • 4.1.5. Појмови хипонимије и паронимије
  • 4.1.6. Наставно подручје у коме се наводе лексиколошке категорије
  • 4.1.7. Појам лексикологије као лингвистичке дисциплине
  • 4.1.8. Закључци
  • ГЛАВА 4.2. SLAVIC VECTOR OF CULTURAL AND EDUCATIONAL ACTIVITY OF THE CULTURAL EVENTS INITIATIVE GROUP DEDICATED TO THE MEMORY OF SAINT LUDMILA OF BOHEMIA (ЛАНЦЕВА АННА М.)
  • 4.2.1. Introduction
  • 4.2.2. Slavic saints – a spiritual, historical and cultural bridge between East and West
  • 4.2.3. Saint Ludmila – the first holy woman of the Slavic world
  • 4.2.4. Specifics of veneration of St. Ludmila in Russia
  • 4.2.5. Sociocultural activities of the initiative group dedicated to the memory of St. Ludmila of Bohemia
  • 4.2.6. Events of the St. Ludmila of Bohemia anniversary year: results and prospects
  • 4.2.7. Conclusions
  • ГЛАВА 4.3. ИНТЕРКУЛТУРНА КОМПЕТЕНЦИЈА У НАСТАВИ И УЧЕЊУ РУСКОГ ЈЕЗИКА КАО СТРАНОГ У ДРУГОМ ЦИКЛУСУ ОБРАЗОВАЊА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ (МЕДЕНИЦА ЛУКА)
  • 4.3.1. Увод
  • 4.3.2. Интеркултурна компетенција
  • 4.3.3. Руски језик као страни
  • 4.3.4. Задаци за процену достигнутих нивоа стандарда
  • 4.3.5. Закључак
  • ГЛАВА 4.4. О НАЈФРЕКВЕНТНИЈИМ СЛОВЕНСКИМ И КАЛЕНДАРСКИМ ИМЕНИМА У ИЗВОРИМА ОД XIV ДО XX ВЕКА (РАКИЋ МЛАДЕНОВИЋ ЈУГОСЛАВА)
  • 4.4.1. Увод
  • 4.4.2. Резултати испитивања словенских имена у изворима од XIV до XX века
  • 4.4.3. Резултати испитивања календарских имена у изворима од XIV до XX века
  • 4.4.4. Приказ броја уписаних имена од XVI до XIX века по периодима
  • 4.4.5. Закључна разматрања
  • ГЛАВА 4.5. ЛИНГВОКУЛЬТУРОЛОГИЧЕСКИЕ ОСОБЕННОСТИ ФРАЗЕОЛОГИЗМОВ С КОМПОНЕНТОМ ЭОРТОНИМОМ В РУССКОМ И СЕРБСКОМ ЯЗЫКАХ (ЙОЧИЧ ЕЛЕНА)
  • 4.5.1. Введение
  • 4.5.2. Предмет, цель и метод исследования
  • 4.5.3. Праздники: этимология, определения, классификация
  • 4.5.4. Эортонимы в русской и сербской фразеологии
  • 4.5.5. Структурный анализ фразеологизмов с эортонимом в русском и сербском языках
  • 4.5.6. Лингвокультурологический анализ фразеологизмов с эортонимом в русском и сербском языках
  • 4.5.7. Выводы
  • БИБЛИОГРАФИЯЧАСТЬ 4. ИСТОРИЯ И КУЛЬТУРА: МЕЖКУЛЬТУРНАЯ КОМПЕТЕНЦИЯ, ОНИМЫ, ОБРАЗОВАТЕЛЬНАЯ ДЕЯТЕЛЬНОСТЬ
  • Глава 4.1. Лексикологија у образовним курикулумима словенских земаља (компаративни приступ)
  • Глава 4.2. Slavic vector of cultural and educational activity of the cultural events Iniciative group dedicated to the memory of Saint Ludmila of Bohemia
  • Глава 4.3. Интеркултурна компетенција у настави и учењу руског језика као страног у другом циклусу образовања Републике Србије
  • Глава 4.4. О најфреквентнијим словенским и календарским именима у изворима од XIV до XX века
  • Глава 4.5. Лингвокультурологические особенности фразеологизмов с компонентом эортонимом в русском и сербском языках
  • ABSTRACTS
  • ИМЕННОЙ УКАЗАТЕЛЬ / NAME INDEX

ПРЕДИСЛОВИЕ

Дорогие читатели!

Мы рады предоставить вашему вниманию вторую коллективную монографию из серии научных трудов Ассоциации славистов «POLYSLAV», составленную по итогам XXVI ежегодной Международной научной конференции славистов «POLYSLAV – XXVI», которая состоялась 8–10 сентября 2022 года в г. Белград (Сербия). Ее участники и, соответственно, наши авторы, – это современные прогрессивные ученые различных государств Европы и Азии, которые проводят свои исследования во многих узкоспециальных и комплексных направлениях филологии на материале славянских языков и культур: общей лингвистики, сопоставительной типологии, переводоведения, литературоведения, лингвокультурологии, истории славистики и др.

Данная коллективная монография состоит из предисловия на русском и английском языках, четырех частей, содержащих ряд глав, написанных разными авторами и укомплектованных по предметно-тематическому принципу. Каждая часть нашей монографии завершается библиографическим списком, составленным по отдельным главам для большего удобства читателей. В конце следует перечень аннотаций к каждой главе на русском и английском языках.

Часть 1 «Славистическое литературоведение: история драмы, проза, заимствования» посвящена изучению современных аспектов и направлений литературоведения. Так, глава 1.1 «Заимствования и литературные кражи в русской литературе XVIII века» (автор – А. Варда) содержит глубокий анализ трудов русских литераторов XVIII вeка (А. Сумарокова, Ф. Прокоповича, М. Ломоносова и др.) о плагиате в литературе, «чистоте» языка, оправданных и неоправданных заимствованиях. В главе 1.2 «Госпожа Эйнштейн Снежаны Гнидич и жена Эйнштейна Петра Павлаца как примеры переосмысления исторической реальности» ее автор – А. Марић рассматривает структурно-композиционное наполнение пьес П. Павлаца и С. Гнидич, о супруге А. Эйнштейна; уделено особое внимание характеристике образа главной героини указанных пьес. Автор главы 1.3 «Изображение счастья в коммунистической концлагерской прозе чешских писателей» D. Walková рассматривает весьма острую для современной мировой литературы и, в частности, славистики, проблему видения счастья и его изображения в произведениях представителей чешской «коммунистической концлагерной» прозы (И. Странского, К. Пецка, И. Мухи, Д. Шимковой).

Часть 2 «Лингвистика: лексикография, историческая фразеология, нормы, интертекстуальность, текст» представляет вниманию читателей наиболее распространенную и актуальную среди полиславистов лингвистическую проблематику их научных разработок. В главе 2.1 «Влияние фактора образования на владение письменными нормами книжного болгарского языка» ее авторы – Кр. Алексова и Р. Цонев представили результаты анкетирования и статистического анализа данных исследования среди болгарского населения влияния уровня образованности респондентов на соблюдение ими норм книжного болгарского языка. В главе 2.2 «Историческая фразеология и сербистика ‒ методы, возможности, перспективы» К. Беговић характеризует теоретикометодологические основы исторической фразеологии, соотносит ее исследование с сербистикой, рассматривает непосредственное значение сербского языка в реконструкции праславянского, определяет перспрективы изучения современной исторической фразеологии в сербистике. Глава 2.3 «Лингвокультурологический анализ текста в тексте концлагерной (на материале произведений Михаила Зощенко)» (автор – Я. Вежбински) содержит методологические предпосылки, сущность и результаты исследования ретроспективного приема в стилистическом анализе текста, предлагает вариант лингвокультурологического анализа текста в тексте на материале русской юмористической прозы М. Зощенко. Историко-культурологическую тематику монографических исследований продолжает далее в главе 2.4 «Антропонимия юго-восточной Крайны в диахронической перспективе – ономастический исследовательский проект» Н. Duszyński-Karabasz; автор характеризует Крайну как приграничный, поликультурный регион, ссылаясь на мнения исследователейисториков и лингвистов, рассматривает, в частности, сосвременное состояние, а также перспективы изучения антропонимии юго-восточной Крайны. В главе 2.5 «Интертекстуальность в современных польских мемах Интернета» ее автор D. Dziadosz предлагает полонистический анализ интертекстуальности мемов с непосредственной или опосредованной отнесенностью к текстам культуры и мемов с использованием образов интертекстуальности. Следующая глава 2.6 «Отбор лексем для учебного тематического словаря русско-польских лексических параллелей» содержит результаты анализа проведенного ее автором – М. Коздрой учебного словаря русско-польских лексических параллелей, характеристику основных принципов отбора лексики в нем. Проблемам межъязыковой интерференции у чешских студентов, изучающих русский язык как иностранный, посвящена глава 2.7 «Межъязыковая интерференция в аспекте языковой картины мира» Т. Лоиковой-Насенко. В ней автор характеризует типичные грамматические конструкции и фразеологизмы русского языка, в которых чаще всего допускают ошибки чешские студенты, изучающие русский как иностранный язык. В главе 2.8 «Языковые особенности периодических карпаторусинских изданий XIX века» ее автор – М.А. Лявинец-Угрин последовательно рассматривает истоки карпаторусинской журналистики, анализирует церковную периодику католической церкви указанного региона. Изучению паронимии в славистике посвящена глава 2.9 «Паронимические связи прилагательных с суффиксом -аст»; в ней ее автор – В. Николић рассматривает состояние изучения паронимов в современной славистической и неславистической литературе, в южно-славянских источниках, характеризует проблему классификации паронимов. В главе 2.10 «Категория подлежащего и ее соотнесенность с культурой человека» А. Orosz предлагает типологический анализ и свое, авторское видение различных аспектов изучения подлежащего: подлежащее и строй языка, подлежащее и страдательные структуры, действительные и страдательные значения и формы, лексические ограничения подлежащего в разных языках, топиковые и подлежащно-сказуемые языки и др. В главе 2.11 «Моноколлокабильные слова в сербском языке» С. Поповић анализирует понятие «моноколокабильность» в лингвистике, рассматривает моноколлокабильные слова и электронные языковые корпусы, моноколлокабильные слова в сербском языке.

Часть 3 «Переводоведение: полипарадигмальность, традиции и новаторство» содержит работы, посвященные современным тенденциям переводоведения, соотносит их с традициями школ перевода разных стран. Ее открывает глава 3.1 «Переводческий анализ текста в свете теории полипарадигмальности», в которой ее автор – С.И. Терехова характеризует гносеологические и онтологические основы теории полипарадигмальности в современном лингвистическом переводоведении, предлагает сопоставительный анализ различных авторских моделей переводческого анализа текста, характеризует преимущества и структуру комплексного, сопоставительного полипарадигмального переводческого анализа текста, его методологическую основу. В главе 3.2 «Энциклики Папы Бенедикта XVI (Йозефа Ратцингера) в русском переводе – между традицией и модернизацией» М. Wideł-Ignaszczak исследует жанр энциклики в переводе (традиции и модернизацию), стиль «Энциклик Папы Бенедикта XVI» (Й. Ратцингера), рассматривает проблемы перевода католических реалий для русскоязычной аудитории – доместикацию и форенизацию.

Часть 4 «История и культура: межкультурная компетенция, онимы, образовательная деятельность» предлагает некоторые исторические и лингвокультурологические разработки полиславистов. Здесь в главе 4.1 «Лексикология в образовательных программах славянских стран (сравнительный подход)» В. Илић рассматривает значимость и место курса лексикологии в учебных программах начальной и средней школы в Сербии и других славянских государствах. В главе 4.2 «Славянский вектор культурно-просветительской деятельности инициативной группы по культурным мероприятиям, посвященным памяти святой Людмилы Чешской» ее автор – А.М. Ланцева рассматривает весьма актуальный для современных событий в мире духовный мост между Востоком и Западом, фундаментально исследует персоналию Св. Людмилы Чешской – первой святой женщины славянского мира, а также анализирует социокультурную деятельность Инициативной группы по культурным мероприятиям, посвященным святой Людмиле Чешской. Глава 4.3 «Межкультурная компетенция в обучении русского языка как иностранного в рамках основного общего образования в Сербии» (автор – Л. Меденица) содержит анализ ситуации с изучением русского языка как иностранного в Сербии, автор рассматривает межкультурную коммуникацию как важный фактор в изучении иностранного языка, предлагает серию заданий на проверку результатов обучения русскому языку как иностранному. В главе 4.4 «О наиболее частых славянских и календарных именах в источниках с XIV по XX век» ее автор – J. Ракић Младеновић ретроспективно анализирует результаты изучения славянских онимов и календарных номинаций в источниках, датированных XIV–XX веками, характеризует количество зарегистрированных имен в период XVI–XIX веков. Структурному анализу лингвокультурологических особенностей фразеологизмов, содержащих эортонимы, в русском и сербском языках посвящена глава 4.5. «Лингвокультурологические особенности фразеологизмов с компонентом-эортонимом в русском и сербском языках» (автор – Е. Йочич).

Существенно заметить, что за информацию, использованную и представленную в нашей коллективной монографии, всю ответственность несут авторы глав.

Выражаем благодарность коллективу авторов, которые, несмотря на всю сложность, напряженность, экономические тяготы и иной раз неоднозначность понимания происходящего в современном мире, не утрачивая бдительности и оптимизма, продолжают свои научные труды, радуя читателей новыми научными изысканиями.

Хочется отдельно поблагодарить редакторов нашей монографии – доц. др. Катарину Бегович (БУ, Сербия), доц. др Снежану Попович (БУ, Сербия), канд. истор. н., доц. Ольгу Саприкину (РГГУ, РАНХГУ Москва, РФ), которые успешно справились со своими задачами, находясь в разных государствах Европы, в т.ч. и в странах боевых действий.

Безусловно, мы весьма признательны нашим скрупулезным, внимательным и всегда толерантным рецензентам, которые альтруистично и, вместе с тем, достаточно профессионально, выполнили свои обязанности, а именно это: др, редовни проф. Рајна М. Драгићевић (УБ, Сербия); др, редовни проф. Душанка Звекић-Душановић (УНС, Сербия); докт. філол. наук, проф. Наталія іваницька (ВТЕІ ДТЕУ, Україна); др, проф. Александра Корда-Петрович (УБ, Сербия); др, проф. Ивана Кочевски (УБ, Сербия); др, редовни проф. Александар М. Милановић (УБ, Сербия); докт. филол. наук, проф. Биляна Мирчевска-Бошева (УСКМС, Македония); др, редовни проф. Драгана Д. Мршевић-Радовић (УБ, Сербия); др, проф. Людмила Поповић (БУ, Сербия); др, ординар. проф. Мария Стефанович (УНС, Сербия); докт. філол. наук, проф. Інна Ступак (ПУ iм. К.Д. Ушинського, Україна); др, доц. Майя Велькович (УН, Сербия); др, доц. Бранко М. Вранеш (УБ, Сербия); др, доц. Јелена Т. Гинић (УБ, Сербия); др, доц. Светлана Голяк (БУ, Сербия); др, доц. Мина М. ђурић (УБ, Сербия); др, доц. Срджан Петрович (БУ, Сербия); др, виши научни сарадник Наташа С. Вуловић (САНУ, Сербия); д-р, главен асист. Ивана Р. Давитков (НБУ, Болгария); канд. філол. наук, доц. Ольга Залужна (ДНУ ім. В. Стуса у м. Вінниця, Україна); др, виши научни сарадник Ненад Б. Ивановић (САНУ, Сербия); канд. юр. наук, naukowiec wiodacy Ніна Кучерук (КНЛУ, Україна); др, ванредни проф. Биляна Марич (БУ, Сербия); канд. філол. наук, доц. Наталія Мінєнкова (КНЛУ, Україна); канд. филол. наук, доц. Анна Наумова (БГУ, Республика Белорусия); канд. філол. наук, доц. Тетяна Охріменко (КНЛУ, Україна); др, ванредни проф. Далибор А. Соколовић (УБ, Сербия); др, ванредни проф. Михаило М. Шћепановић (УБ, Сербия); д-р, главен асист. Радостина С. Стоянова (БАН, Болгария); канд. филол. наук Софья Цветкова (РГГУ, Россия); канд. філол. наук, доц. Яніна Яковенко (КНЛУ, Україна); dr., prof. Dijana Crnjak (UBL, Bosnia); Dr. Victoria Legkikh (TUM, Geutschland); PhDr. Alexander Gonchar (NSSR, USA), doc. Mgr., PhD, DSc. Bohumil Vykypĕl (AČAS, Česka republica).

Благодарим также главу международной Ассоциации славистов «POLYSLAV» канд. филол. н. Татьяну Х. Лоикову-Насенко (УЯАК, Чехия), которая старательно помогала реализовать данный проект.

Будем искренне рады, если наша коллективная монография будет интересна и полезна для вас.

Главный редактор – докт. филол. наук, проф. Светлана Терехова КНЛУ, Киев, Украина

Details

Pages
290
Publication Year
2025
ISBN (PDF)
9783631922453
ISBN (ePUB)
9783631922460
ISBN (Hardcover)
9783631922446
DOI
10.3726/b22034
Language
English
Publication date
2026 (April)
Keywords
Polyslav Slavic Languages Translation Literatures History Cultures
Published
Berlin, Bruxelles, Chennai, Lausanne, New York, Oxford, 2025. 290 pp., 5 fig. col., 40 fig. b/w, 30 tables
Product Safety
Peter Lang Group AG

Biographical notes

Svitlana Ivanivna Terekhova (Volume editor) Katarina Begovic (Volume editor) Olga Saprikina (Volume editor) Snezana Popovic (Volume editor)

Svitlana I. Terekhova is Doctor of Sciences (linguistics), Professor, Professor of the Department of Oriental and Slavic Languages, the Department of Germanic and Roman Languages in Kyiv National Linguistic University (Ukraine). Author of more than 250 works in contrastive linguistics, translatology, editology, English, Russian, Ukrainian. Katarina Begovic is assistant professor at the Department of Serbian with South Slavonic Languages at Faculty of Philology in Belgrade, specializing in Serbian Language History, i.e., in Historical Lexical and Phraseological Semantics, Diachronic Lexicology, Phraseology of Slavic languages. Olga Saprikina is Philology Doctor, associated professor. She lives and works in Moskov, RF. Her research interests are in the sphere of history, in particular, the history of the Slavic languages, literatures, cultures. Snežana Popović graduated from the group of Czech language and literature at the Faculty of Philology of the University of Belgrade. She completed her doctoral studies in Prague, at Faculty of Arts of the Charles University, PhD program of Slavic philologies. She works as an assistant professor at Department of Slavic studies.

Previous

Title: Topical Problems of Studying the Modern Slavics: Language, Translation, Literature, Culture, History / Актуальные проблемы исследования современной славистики: язык, перевод, литература, культура, история